Ovaj film je omaž životu, karijeri i strahovima slovenačkog glumca Petra Musevskog. On je za mene uvek bio Pero, a ne Peter. 2002. smo snimili Rezervne delove i to je bio početak velikog prijateljstva. Zatim smo zajedno snimili još 6 filmova. Postao je ikona slovenačke kinematografije sa 55 naslova na IMDB-u. Njegovi filmovi dobili su Lava budućnosti u Veneciji i nagradu za najbolju režiju u Karlovim Varima, dobio je Srce Sarajeva za najboljeg glumca i brojne druge nagrade. Krajem 2019. počeli smo da snimamo film o njemu i njegovim demonima. Na početku pandemije u martu 2020. godine, pre nego što smo i počeli da snimamo film, izvršio je samoubistvo. Svakako sam osetio potrebu da snimim film. Kao način da se oprostim od njega. Stalno sam se pitao: Kako opisuješ sećanja, razmišljanja, a kamoli osobu koju si dobro poznavao i voleo? Sa fragmentima, mislim.

Radeći na njemu, shvatio sam da ovaj film nije samo o Peri, već i o meni i o nama, i ne radi se samo o odlasku prijatelja, već i o društvu i svetu u koji smo verovali, koji polako nestaje.